Sestre po srcu
Nisam ovde stalno... A nemam bas mnogo ni poseta, ali ovo je slicno on line dnevniku, mada mislim da moze svako da procita... Ponekad ostajem bez teksta, samu sebe zaprepastim. Stalo mi je do tudjeg misljenja, a i nije... Neke sitnice me pogadjaju jace nego krupne stvari. Nostalgicna sam. I bolesna, da li od previse nerviranja ili cega ne znam... Mozda od ljubavi... E sad, desilo se... Ono sto sam najmanje zelela, videla sam te. I vec su mi suze u ocima, a i cula sam te... Nedostajes mi, jos si mi sestra po srcu... Ne znam da li me je iko ikada vise povredio od tebe, da li sam ikome vise prastala nego tebi, da li sam nekog vise mrzela i volela u isto vreme kao tebe.... Ne takva osoba jos ne postoji... Gresila jesam, i sada da mogu ispravila bih sve. Ali i ti si, pa zasto to ne priznajes? Jos nase pesme slusam svaki dan, saljem ti po jednu misao, jedan san, i jednu suzu da u oko ti kane pa da se setis nas...
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi