Mala iz kraja

Pasus iz dedinog dnevnika...
"Razmisljam sta si ti covece koji postojis na ovom svetu 'Dali figura ili ljudsko bice' koje dvonozno seta tako da se moze reci da ipak postojis na ovoj cudnoj zemaljskoj planeti."
By: Milorad Simic Mica

Nema te... Ni jednog jedinog znaka da si ikada postojao, ti i tata... Gde li ste sada, secanje na vas bledi...Tvoj dnevnik lici na tebe, podseca da si nekada bio ziv, da si disao... Tup bol mi preseca dah, tako je uvek kada se setim.... Praznina, vi niste tu... Nedostajanje, to se tako zove zar ne? Znam da ste tamo negde, i da niste nas zaboravili.... S vremena na vreme, stigne me ta tuga... Znam da cu vas videti ponovo, mozda... Sanjam stalno snove, u njima ste sa mnom... Sve su to kosmari, povredjuju me, jecam, jaucem i bolujem u snu, fizicki bol... Jesam li vas razocarala, to mi je najveci strah... Pravila sam greske ali jeste li shvatili da je to deo zivota, ili ste me osudili... Izgubila sam se.... Osecam da mi izmice tlo pod nogama, zivot me vrti u krug i ja ne znam gde da sidjem... Gasim mozak, ne zelim da razmisljam, ne zelim da osecam, da se secam... Zaustavljam suze nije njihov dan....

 

Osecam cudnu prazninu u dnu stomaka kada nisi tu, zelim sve sa tobom, ali nisam sigurna da mogu... Bol, tupi bol odzvanja u dnu mojih misli.... Ljudi odlaze zar ne? Znam da se to na kraju zaboravi i nestane, ali da li ces i ti? Sta je sa cinjenicom da ne zelim da odes? Plasim se svojih osecanja, sta ako se previse vezem za tebe? Sta ako te volim vise nego sto trebam? Zelim sa tobom, i ne mogu bez tebe... I prvi put se plasim da rizikujem svoje srce, ne mogu ponovo sakupljati njegove krhotine, ne mogu i zato cu ga ostaviti da istrune na ulici kada ga budes bacio... Zvanicno cu ga napustiti...

https://www.facebook.com/KayaSuljic
Za slucaj da zelim neku zabavu, znam da su tu moji prijatelji i braca, tako da u sustini nikada mi nije dosadno ....

Mozak mi je uzburkan, imam hiljadu jednu misao da podelim... Nisam sigurna sa kim, ili za koga su... Neki se ljudi ne mogu menjati... Niti ce ikada ista shvatiti... Vecito ce se vrteti jedne te iste price, ne zelimo to ali ipak deluju na nas... Uvek to nesto sa strane, pokvari ono nase, iako se toliko trudimo da ignorisemo...Sta posle, kada se vratis na staro i zazelis sta si pre zeleo, a nisi siguran da li da rizikujes... Da li ce mozda opet nesto sa strane uticati na nas... Da li ako prebrzo krenemo, da li cemo tom brzinom i zavrsiti? Ili je bas tako dobro...

 

 

 

Imam potrebu da ti obecam, da potrudicu se da ovo traje zauvek, da necu nikada praviti greske... Da zelim sa tobom stalno da budem, da polazem svaku nadu u nas... Zelim samo da mi se osmehnes, svakoga dana, tek tako bez razloga... I ponovo pisem, pesme i price, a ti si kriv ti za to... Samo jedno zelim da zagrlis me, i tako da lezimo satima, bez i jedne reci... Ti to radis bez znacaja, a ne znas da mi znaci to... Ti, ostavio si oziljak na mom srcu, nije to poput ovih obicnih oziljaka na telu... Na telu moze pisati svasta, a na srcu samo jedno... A moje je pocelo da kuca za tebe... Ne znaci ti to, znam... Nije ti stalko... Zasto da se lazemo, kad mozes ti bolje, mozes neku drugu voleti vise... Ja sam ti kao ogroman teret, previse problema koje proizvodi jedna osoba... Zasto bi ti to trpeo... Ali ja bih te stitila, volela... Samo ti mene ne bi voleo nikad...

 

Jos uvek ne znam sta zelim, treba li to tako da bude...? Svakog dana izlazim napolje, zastanem i pitam se da li cu te videti... Imala bih toliko toga da ispricam... Da li si svesna da srescemo se negde, nekad... Plasim se da ja i ti... Da to vise nikada nece postojati...